“Čast svakome – veresija nikome!”

Iznad Titelskog brega su se probijali prvi zraci jesenjeg sunca. Rana jesen brojala je poslednje tople dane. Žetva je bila berićetna, a bostan rodio k’o nikad. Paori su zadovoljno trljali ruke, jer je i prodaja išla odlično, a čardaci su bili puni i spremni za zimu. Čobanin Jovica je sa svojim kerovima Askom, Reksom i Garavim izveo Ločke krave na pašu, kod Vodice, a u Titelskoj kafani “Kod Cvete”, u Glavnoj ulici, već drugi dan vrvilo je k’o na svadbi.

 

Cvetina kafana se nalazila u Titelu, na granici između gornjeg i donjeg Titela. Bilo je to popularno mesto gde su se okupljali: zanatlije, trgovci, umetnici, činovnici, barabe, muzičari i kartaroši iz desetak okolnih sela. Gazda kafane “Kod Cvete”, Svetozar – Cveta Otić je bio visok i krupan čovek, bivši mesar iz Loka, uvek u beloj košulji, crnim pantalonama i crnom konobarskom prsluku. Imao je uredno podštucovane brkove i dobro je pazio na svoje goste i urednost svoje kafane. Čaše su uvek bile dobro oprane i čistom krpom polirane. Cveta Otić je bio dobar domaćin i još bolji kuvar, a u kuhinji mu je pomagala njegova žena Julka, koja je retko izlazila iz kuhinje. Hrana koja je izlazila iz te kuhinje je bila tako ukusna da, po završetku obroka, nikome nije ostao ni zalogaj, a tanjiri su bili omazani. Čim se uđe u kafanu, prvo što zapadne za

oko, bio je natpis iznad šanka “Čast svakome – veresija nikome!”

 

Partija Ajnca je počela spontano, još u petak, kada su tamburaši iz Knićanina završili večernju “tezgu”. Skupila se “opasna” ekipa, a gazda Cveta, s osmehom na licu, vadi ispod šanka zelenu čoju i novi špil “Mađarica”, koje je doneo neki trgovac iz Trsta. Zelena čoja se uvek postavljala na sto, u desnom uglu kafane, nasuprot ulaznih vrata.

 

To veče za stolom su bili: upravnik pošte Ljubiša kojeg su iz milošte zvali Ljupče. Voleo je da se kocka i svaki put, kada bi mu posao dozvoljavao, je bio redovan učesnik ozbiljnih kartaroških partija. Drugi je bio Tolja, ruski emigrant koji se obogatio tako što je izvarao neke sumnjive tipove oko Petrograda, a onda brže-bolje svu robu prodao i s velikim novcima, koje jedva uspeo da spakuje u šest kofera, pobegao preko Mađarske u Vojvodinu, kod starije sestre Olje koja se udala za gazda Mileta iz Vilova. Igrao je još jedan lik, neka baraba iz Perleza, Đoka, švercer duvana i preprodavac svega i svačega što mu dođe pod ruku. Za njega kažu da bi i sebe prod’o samo ako bi neko ponudio dobru cenu. Taj prijatelja nije imao ali je bio “namazan” igrač. Bio je tu i Mita bostandžija, stari bećar iz Loka. Posle odličnog roda došao je biciklom u Titel da oproba sreću i zavidno znanje u kartaroškim igrama. Bio je vrhunski igrač Preferansa ali ni ostale igre s kartama mu nisu bile strane. Poslednji učesnik i na početku partije Bankar, bio je Boža „Pub“.

 

Za Božu su pričali da je truli bogataš i veliki šaljivdžija “široke ruke”. Čašćavao je kad god je imao povoda, a i kad nije. Voleo je da se druži s ljudima ali je mnogo voleo i konje. Kažu da ima negde velika imanja, mnogo konja i krava, preko 1.000 grla, ali niko nije znao gde mu se imanje nalazi…

 

Boža „Pub“ je Ajnc igrao po vojvođanskim kafanama u Bečkereku, Vrbasu, Somboru i Novom Sadu, mada se priča da je svojim kockarskim umećem harao i u metropolama kao što su Budimpešta, Prag i Beč. Odlično je govorio mađarski, nemački, ruski i naravno srpski jezik. Najdraži “pacijenti“ su mu bili bogati trgovci, državni činovnici i gazde imanja, koji su voleli da kartaju, a nisu mu bili ni do kolena, što se kartaškog umeća tiče. Njegove omiljene igre su bile one koje se igraju „Mađaricama“, sa 32 karte u špilu. Priča se da je bio veliki majstor: Rauba, Sedmica, Preferansa i Ajnca. Znao je on i Tablić i Šnaps ali Ajnc je bila njegova omiljena igra. Partija je išla lagano, vojvođanski, ravno. Niko nije hteo da se ofira na početku. Odmeravanje između igrača je počelo od prvog deljenja. Svako je pokušavao da pročita mimiku lica ostalih, pogled ili reakciju prilikom dobijanja nove karte.

 

Za susednim stolom Brane Vučkov je “uzimao meru” nekom paceru u šahu, kojeg je “navukao” tako što jeod prvih pet partija “cugera” izgubio četiri. Posle 5-6 sati i 50-60 odigranih partija, “pacer” je ostao bez gaća, pa mu je ostalo samo da kibicuje majstore Ajnca.

 

Boža „Pub“ je partiju počeo kao Bankar, a karta ga je išla od samog početka. Voleo je drži Bank, jer se tako moglo najviše profitirati. Mnogi kartaroši, kada osvoje veću sumu novca, držeći Banku, pa dobiju popa ili sedmicu povlačili su osvojeni novac i prepuštali Bank sledećem igraču. Ali Boža “Pub” je bio drugačiji, on je obožavao igru, pogotovo kada su karte u njegovim rukama, a Banka puna para.

 

Kartali su od petka uveče, celu subotu i osvanuli u nedeljno jutro. Zraci sunca su se probijali kroz spuštene zavese u kafanu zadimljenu od jeftinog duvana. Na stolu je bila kamara para, koja se teško mogla izbrojati. Ponekad bi nešto od tog novca palo na pod ali, kada je Boža Bankar, to što padne sa stola tamo i ostaje. Nikada se nije saginjao za novac. Sva petorica su još uvek bili za stolom. Đoka je klonuo od umora, a ni karta ga nije išla pa su mu džepovi ostali prazni.

 

Banka je, posle celog kruga, ponovo bila kod Bože “Puba”. Ljupče I Mita su opet, za male novce bili tropa. Tolja, trom i pomalo uspavan, ali još uvek uredan i zalizanog razdeljka, uzima svoju kartu i cimnuo se, kao da je dobio žeravicu u ruku, odmah je živnuo i progledao. Vatra je sevnula u njegovim očima. Dobio je Damu tref – Šanta! Šanta u Ajncu pruža najveće mogućnosti, vredi 3 ili 10 ili 11. Igrač koji dobije tu kartu sam odlučuje o njenoj vrednosti, u zavisnosti od zbira ostalih karata. Malo je zastao, izvrnuo prazne džepove, a onda počeo da licitira za Božom.

 

-“Koliko ćeš mi računati zlatan sat?” zapitao je hladnim glasim, ruski emigrant, polako ga vadeći iz džepa satenskog prsluka.

 

– “Reci ti koliko vredi i baci ga na sto”, odgovori Boža.

 

– “A jel’ prihvataš kuću s okućnicom u Šajkašu i onih 50 konja, koje si prošle nedelje hteo da kupiš?”

 

– “Naravno Baćuška, to ti sve vredi kol’ko i sav novac na astalu. Jel’ u redu?”, zapita ga Boža.

 

-„HOROŠO!“ odgovori Tolja na ruskom. Žamor u kafani se utišao, čuo se samo otkucaj velikog, starinskog sata sa klatnom.

 

– „Karta!“ tiho će Rus.

 

Boža mu doda kartu sa dna špila, kako se inače i dele karte u Ajncu. Tolja je lagano uzeo kartu, stavio preko Šante i usporeno kibicovao, otkrivajući samo mali ugao sledeće karte, skrivajući ih od ostalih kibicera koji su se gužvali oko stola.

 

– „Još“, jedva čujno prozbori Tolja, vidno nezadovoljan sedmicom, koju je dobio, ali je pokušao to nezadovoljstvo da prikrije. Boža mu vadi novu kartu sa dna špila i odmerenom snagom je frljne Tolji, tik ispred njega, do same ivice stola. Tolja je morao da povije vrat kao gusan da bi video gde mu je treća karta.

 

U kafani je bio tajac, iako su se neki podrugljivo, ali nečujno, osmehnuli na Božinu provokaciju. Rus je lagano uzeo novu kartu i nabacio na prethodne dve. Kibicovanje ove karte je trajalo, kažu, čitavu večnost. Sada je Tolja iritirao Božu dugim kibicovanjem. To je bio pravi mali rat. ’Ladan znoj ga je oblio dok je otkrivao ćošak sledeće karte. Uglađenim, manikiranim rukama je razvukao svoje tri karte.

 

– „Dovoljno!“, reče Rus dok mu je leva obrva blago zatitrala, ali se trudio da ostane pribran. Boži to nije promaklo…

 

Sada je red na Božu, koji je pratio karte k’o da vidi kroz njih. Od početka je znao da je Tolja krenuo sa Šantom, jer se ne bi Rus toliko zaletao da je neka druga karta u pitanju, a pošto nije bio zadovoljan drugom kartom, ta je garant bila sedmica. Poslednja koju je dao Tolji bila je devetka herc, neću vam reći kako je to znao. Ukupno 19.

 

Boža Pub kreće u „poteru“ sa Unterom (Žandar žir), otvorio je svoju kartu na sto, da je svi vide i svaku sledeću je odmah okretao licem na gore, kao da je pravio predstavu za celu kafanu. Druga je bila desetka, i tada je žamor već postajao glasniji. Svaka sledeća karta koju uzme Boža „Pub“, može biti tropa. Kibiceri su se zbijali oko stola, napetost se osetila u vazduhu. Na tih 12, opet žandar, pa pop. Da li je 18 dovoljno,

razmišao je Boža, dok su svi ostali očekivali da tu stane? Znao je Boža da ovaj put mora da ide na sve ili ništa. Čkiljio je preko cigare i odmeravao Rusa, a špil čvrsto držao u rukama. Posle kratkog razmišljanja, kroz zube izusti:

 

– “Ma karta je kurva!“.

 

Kibiceri u transu, ne veruju šta Boža radi, a on, ladan k’o špricer, okreće sledeću kartu, damu tikvu i objavljuje Ajnc!

 

Rus je pao sa stolice, a kafana je eksplodirala, neki su izleteli iz kafane da uzmu vazduh, a ostali su čestitali Boži „Pubu“ na velikoj pobedi i tapšali ga po ramenu. Gazda Cveta je zadovoljno trljao ruke, jer je Boža Pub, po svom starom običaju, kada dobije veliku ruku, častio celu kafanu. Ta je partija bila gotova i dugo se prepričavala u kockarskim krugovima ovog kraja. Kafana „Kod Cvete“ je još nedelju dana bila puna, jer su svi dolazili i čekali reprizu. Dolazili su neki drugi kartaroši, ali ova petorica nikada više nisu ušli u tu kafanu.